Gospodar Jovanova 54
11000 Beograd
+381 (0)11 32 82 742

Genetska laboratorija


Prof. Marko Babić, molekularni biolog
Aleksandra Radulović, dipl. biolog
Sonja Zafirović, dipl. molekularni biolog

Prenatalna dijagnostika se vrši iz niza razloga u većini razvijenih zemalja. Većina majki u toku trudnoće prolazi kroz bar neki od vidova prenatalne dijagnostike. Poznavanje potencijalnih patoloških promena na plodu pre njegovog rođenja omogućava da se budući roditelji prilagode eventualnim zdravstvenim potrebama koje će novorođena beba imati. Takođe, ovakava saznanja omogućavaju budućim roditeljima da donesu odluku o pobačaju.

Vodeći razlog za sve vrste prenatalnih ispitivanja predstavlja starost majke. Učestalost pojave naslednih oboljenja je 1:200 živorođene dece. Neinvazivni skrining (dabl i tripl test) je moguć ispitivanjem određenih hormona u krvi majke, a koji su fetalnog porekla (npr. alfa-fetoprotein). Ovakva vrsta ispitivanja je omogućila selekciju žena koje su mlađe od 35 godina, a imaju povećan rizik za poremećaje nasledne osnove fetusa. Ovoj kategoriji trudnica se savetuje invazivna prenatalna dijagnostika.
 

KARIOTIP

Šta predstavlja kariotip?

Kariotip je slika hromozoma, koja se dobija analizom određenih tkiva. Kariotip svake eukariotske ćelije se sastoji od određenog broja hromozoma koji je karakterističan za vrstu i nepromenljiv je. Kariotip čoveka se sastoji od 23 para hromozoma, ili 46 hromozoma, od kojih:

  • 22 para čine autozomi
  • 1 par su polni hromozomi

Parovi autozoma u svim ćelijama jednog organizma su isti (homologi). Jedan par polnih hromozoma je isti (homolog) samo u ćelijama žena, u kojima se sastoji od dva X hromozoma. U ćelijama muškaraca polni hromozomi su nejednaki (nehomologi) i sastoje se od jednog X hromozoma i jednog Y hromozoma.



muški kariotip (levo) i ženski kariotip (desno)

Najčešće, tkivo koje se koristi za analizu hromozoma su limfociti periferne krvi. Oni se gaje u kulturi tkiva i posle određenog broja deoba dodaje se biljni alkaloid-kolhicin koji sprečava formiranje deobnog vretena. Time se ćelija zaustavlja u metafazi mitoze kada su hromozomi najuočljiviji. U daljem postupku obrade hromozoma koriste se boje koje nam omogućavaju razlikovanje specifičnog rasporeda traka koji je karakterističan za svaki hromozom.

Kariotip kod odraslih najčešće je potrebno raditi kod bračnih parova sa problemom steriliteta ili kod uzastopnih pobačaja u ranoj trudnoći. Rezultati analize kariotipa iz periferne krvi dobijaju se za oko 7 dana.

Kada se radi o trudnoći, rade se analize horionskih resica, plodove vode i analiza krvi iz pupčanika.
 

HORIOCENTEZA

Kada se lekari odlučuju za analizu horionskih resica?

Analiza horionskih resica se radi u situacijama kada postoji visok rizik za nošenje deteta sa Daunovim sindromom ili nekom drugom naslednom bolešću, pogotovo ako u porodici postoje oboljenja kao što su cistična fibroza, hemofilija ili mišićna paraliza. To su bolesti koje imaju izrazito visok rizik za ponavljanje, pa je iz tih razloga biopsija horionskih resica metoda izbora. Radi se i u slučaju potrebe ranog otkrivanja pola deteta.

Prednost ove metode je u činjenici da se poremećaj nasledne osnove ploda otkriva vrlo rano, već tokom prvog tromesečja graviditeta. Na ovaj način se dobijaju konkretne informacije o eventualno prisutnim oboljenjima kod ploda i prekid takve trudnoće se obavlja sa manje rizika po trudnicu, u poređenju sa prekidom odmakle trudnoće.

Određivanjem fetalnog kariotipa se ustanovi i pol ploda, pa se ova intervencija savetuje i pacijentkinjama kod kojih postoji rizik za prenošenje bolesti vezanih za polne hromozome.


Kako se sprovodi metoda uzimanja horionskih resica?

Metoda uzimanja horionskih resica spada u grupu invazivnih metoda. Iglom za jednokratnu upotrebu, koja se uvodi preko trbuha, a čiji se put strogo kontroliše ultrazvukom, uzima se uzorak tkiva posteljice. To tkivo koje se uzima je identičnog genetskog sastava kao i beba. Analizom horionskih resica, dobija se jasna i pouzdana informacija vezana za bebine hromozome i za bebine gene - kada se radi o genskim bolestima. Osim transabdominalnog načina uzimanja uzorka za analizu, moguć je i transcervaginalni način uzimanja uzorka. Rezultati se dobijaju za dva do četiri dana.

 

 

Samo u određenom broju slučajeva nije moguće odrediti tačan kariotip ploda, a to su najčešće:

  1. Nedovoljna količina materijala koja nam onemogućava dobijanja dovoljnog broja ćelija u deobi za adekvatnu analizu.
  2. Kod blizanačkih trudnoća postoji rizik da se ne može sa sigurnošću lokalizovati koja posteljica pripada kom embrionu.
  3. Placentni mozaicizam - dobijeni uzorak kod 1% pacijentkinja sadrži mešavinu normalnih i abnormalnih ćelija i u takvim situacijama nalaz koji se dobija citogenetskom analizom ne mora odgovarati stvarnom kariotipu ploda.
     

AMNIOCENTEZA

Kako se sprovodi metoda uzimanja amnionske tečnosti?

Amniocentezom se uzima mala količina amnionske tečnosti koja okružuje bebu i koja omogućava da se otkriju urođeni defekti i hromozomski problemi.

Može da se radi od 16. do početka 19. nedelje trudnoće. Uzima se oko 20 kubnih mililitara plodove vode - koja se, inače, relativno brzo obnavlja, tako da se uzeta količina nadoknadi u roku od dan-dva. Preporučuje se da trudnica tokom tog perioda miruje i uzima malo više tečnosti. Može da se prepiše i antibiotska zaštita, ali je veoma važno mirovanje posle same intervencije.

Amniocenteza se izvodi na budnim pacijentkinjama. Nije neophodan ostanak u bolnici. Doktor će pronaći tačan položaj bebe, koristeći ultrazvuk. Lokalani anestetici se mogu primeniti na kožu. Doktor koristi dugu, tanku iglu sa kojom ulazi u materičnu šupljinu i aspirira tečnost.

Ne postoje zabrane u hrani i piću. Neophodno je da pacijentkinja potpiše test saglasnosti za izvršenje testa.


 

Rizici izvođenja amniocenteze su minimalni, ali mogu uključiti:

  • Infekciju ili povredu bebe (manje od 0.001%)
  • Pobačaj (od 0.25% do 0.50%)
  • Curenje amnionske tečnosti
  • Vaginalno krvarenje

Koji poremećaji, osim Daunovog sindroma, mogu da se otkriju amniocentezom?

Amniocentezom se isključuju ili potvrđuju krupne promene u broju hromozoma - kao što je Daunov, Edvardsov, Patau ili Tarnerov sindrom.


 

© Copyright 2013. All rights reserved. Design by NormaReclamare