PET NAJČEŠĆIH PITANJA
U poslednjih desetak godina starosna granica za sprovođenje postupka vantelesne oplodnje pomerena je naviše. Do 45. godine žena može da ima svoje jajne ćelije što se prethodno utvrđuje na ultrazvučnom skeneru 4D (utvrđivanje ovarijalne rezerve). Za one žene kod kojih ne postoji mogućnost dobijanja jajnih ćelija koristi se metoda donacije jajne ćelije, a starosna granica je limitirana zdravljem pacijentkinje.
Specijalna ginekološka bolnica “Beograd” pruža čitav dijapazon usluga u oblasti reproduktivnog zdravlja, pa je zato najbolje da se o cenama onih usluga koje Vas zanimaju raspitate kod naše dežurne službe na telefone 011/328 27 42, 011/328 28 64. Naša dežurna služba radi 24 sata svih 365 dana u godini.
Naša dežurna služba Vam je non-stop na raspolaganju, ali bez obzira na sve današnje tehničke mogućnosti smatramo da je za davanje pouzdanih informacija o Vašem stanju i onome što treba preduzeti, neophodan direktan kontakt sa uvidom u svu raspoloživu medicinsku dokumentaciju. A pregled možete zakazati u svakom trenutku na telefonne: 011/328 27 42, 011/328 28 64 ili posredstvom e-maila: sradul@eunet.rs
Kod nas su svi programi (dijagnostički, operativni i programi asistirane reprodukcije) tako organizovani da ne postoje liste čekanja i moguće je odmah ući u program uz neophodnu pripremu.
Dijagnostički postupci: ambulantno.
Operativni programi: postoperativni boravak u bolnici traje od 1 do 3 dana.
Asistirana reprodukcija: ambulantno 7 do 10 dana.
STERILITET
Sterilitet (infertilitet) je medicinsko stanje jednog ili oba partnera zbog koga par koji želi potomstvo nije uspeo da prirodnim putem ostvari začeće. U čitavom svetu, pa i kod nas, sterilitet je danas u porastu i zahvata 15% do 18% parova reproduktivne dobi.
Sterilitet sam po sebi ne ugrožava zdravlje osobe (zbog čega se i ne definiše kao bolest, već kao medicinsko stanje), ali nemogućnost začeća veoma često ima značajnog uticaja na psihičke, pa i socijalne probleme.
Nije. Nekada se pogrešno verovalo da je sterilitet isključivo vezan za žene, ali se danas zna da je procenat steriliteta muškaraca i žena gotovo identičan (oko 30% – 40%).
Uzroci steriliteta i faktori rizika za pojavu steriliteta su brojni: od godina starosti, preko poremećaja u menstrualnom ciklusu i ovulaciji, neprolaznost jajovoda, slabija funkcija jajnika, slaba pokretiljivost spermatozoida, sistemske bolesti, infekcije, povrede, ali i stres, gojaznost, psihološki i psihički problemi
Da. Ovo se pre svega odnosi na pušenje, alkohol i gojaznost.
Studije pokazuju da je ženama koje puše potrebno tri puta duže vreme da ostanu trudne nego nepušačima. Kod žena pušača menopauza nastupa i do 4 godine ranije u odnosu na one koje ne puše. Takođe, pokazalo se da je ženama koje puše potrebno duplo više postupaka vantelesne oplodnje da bi ostvarile trudnoću, nego nepušačima.
Sperma muškaraca pušača je najčešće značajno slabijeg kvaliteta od nepušača. Na kvalitet sperme utiče i gojaznost. Gojaznost nepovoljno utiče i na ishod vantelesne oplodnje. Stopa uspeha kod gojaznih žena je za trećinu niža. Na ishod postupka negativno utiču i alkohol i kofein.
U cilju redukcije stresa i poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja Specijalna ginekološka bolnica “Beograd” u okviru programa lečenja steriliteta, i bez dodatne naknade, ima i programe ishrane i akupunkture.
Uzroci ženskog steriliteta su brojni, ali godine imaju značajan uticaj. Mogućnost steriliteta (infertiliteta) kod žena između 35-44 godine života je duplo veća u odnosu na žene između 30-35 godine.
Imajući u vidu da plodnost žena opada sa godinama, sve žene starije od 35 godina ispitivanje steriliteta trebalo bi da počnu najkasnije u roku od 6 meseci od kada su pokušavale da zatrudne prirodnim putem, a to im nije uspelo.
Muška neplodnost je najčešće uzrokovana manjom proizvodnjom spermatozoida ili spermatozoidima koji ne plivaju dobro ili ne oplode jajašce kada bi trebalo.
Većina postojećih rešenja nastoji da pomogne da sperma dospe do jajne ćelije. Opcije su jednostavna insemenacija ili vantelesna oplodnja.
Ukoliko muškarac nema pokretnih spermatozoida, to znači da će morati da potraži spermu od donora.
Nema dokaza da stariji muškarci stvaraju manje sperme, ali ima dokaza da je sperma starijih muškaraca lošijeg kvaliteta. Partnerke starijih očeva češće imaju pobačaje u poređenju sa partnerkama mlađih muškaraca. Deca starijih očeva su pod rizikom za retke genetske bolesti. Obe činjenice ukazuju na to da je DNK sperme starijih muškaraca promenjen ili mutiran na neki način.
Postoji rešenje. U cilju prikupljanja semena kod muškaraca koji iz raznih (psihičkih, fizičkih, itd.) razloga nisu u stanju da masturbacijom daju ejakulat, Specijalna bolnica Beograd koristi aparat koji se zove KOLEKTOR SPERME. Ovaj aparat veoma je značajan i za pacijente sa invaliditetom, pa je njegovu upotrebu pozdravilo i Udruženja paraplegičara Beograda.
Kolektor sperme kombinuje modernu digitalnu tehnologiju, automatsko upravljanje i tehnologiju simulacije. Na ovaj način se izbegava neprijatna i bolna punkcija testisa u cilju dobijanja spermatozoida.
INSEMINACIJA
Inseminacija predstavlja najjednostavniji oblik asistirane oplodnje. Inseminacija se obavlja postavljanjem veoma tankog fleksibilnog katetera kroz cerviks i ubrizgavanjem pročišćene sperme direktno u matericu. Ceo proces traje veoma kratko – obično zahteva nekoliko minuta – da se postavi kateter, da se ubrizga sperma i da se izvadi kateter.
Obično se uzorak daje putem ejakulacije i za to je potrebna sterilna posuda. Većina klinika želi da dobije uzorak u okviru pola sata od ejakulacije. Obično se daje u samoj klinici, u privatnoj prostoriji.
Najčešće postoji vremenski razmak od trenutka davanja uzorka i inseminacije, da bi se uradilo obrađivanje sperme. Obrađivanje sperme traje od pola sata do dva sata, što zavisi od rada na klinici. Inseminacija se radi odmah posle pripreme uzorka.
Inseminaciju je najbolje uraditi u okviru 6 sati od ovulacije (pre ili posle). Ako se sterilitet pripisuje muškarcu, neki doktori smatraju da je bolje posle ovulacije. Inače su šanse za uspeh veće pre ovulacije, kada spermatozoidi čekaju jajnu ćeliju. Kada se inseminacija tempira na osnovu hCG injekcije, onda se obično radi 24-48 sati nakon injekcije. Uobičajeni tajming je da se uradi jedna inseminacija oko 36 sati nakon hCG-a, iako neki rade nakon 24 sata, a pojedine klinike objavljuju bolje rezultate kada se inseminacija uradi 40-42 sata nakon nakon hCG-a. Ako se rade dve inseminacije, obično se raspoređuju sa razmakom od najmanje 12 sati, između 24 i 48 sati nakon hCG-a. Neki izveštaji ne pokazuju povećanje uspešnosti sa dve inseminacije, dok drugi pokazuju povećanje uspešnosti do 6%.
Jajna ćelija može da preživi maksimum 24 sata.
Proučavanje desetak medicinskih članaka i mnogobrojnih veb stranica završilo se u širokom opsegu statistike. U principu, šanse uspeha su prikazane od najmanje 6% do najviše 26% uspeha po ciklusu. Niži procenat se vezuje za jedan folikul, dok se 26% uspeha pripisuje ciklusu sa više folikula. Drugi uticajni faktor je broj spermatozoida. Veći broj spermatozoida povećava šansu za uspeh, dok je, međutim, mala razlika između uspeha sa prosečnim brojem i velikim brojem spermatozoida. Sveukupni uspeh bi bio otprilike 15-20% po ciklusu, sudeći po činjenicama koje će biti predstavljene ispod. Stopa višeplodne trudnoće je 23-30%.
Većina žena smatra da inseminacija nije bolna – kao prilikom Papanikolau testa. Može se kasnije javiti blagi bol u stomaku, ali često je osećaj sličan ovulaciji. Često se kateter ne oseća puno zato što je već cerviks blago otvoren za ovulaciju – vremenski loše isplanirana inseminacija može da prouzrokuje loš osećaj u cerviksu.
Ne morate da ležite zato što cerviks ne ostaje otvoren, ali većina doktora ostavlja pacijentkinje da leže 15-30 minuta nakon procedure.
ećina žena ne mora, ali ako ste imali grčeve i ne osećate se dobro nakon toga, onda je potrebno mirovati. Neke osobe smanje vežbanje i podizanje tereta u toku lutealne faze nadajući se da će im to povećati šansu za implantaciju. Mnogo je bitnije mirovati nakon veštačke oplodnje, zato što je to invazivniji proces.
Trenutna istraživanja ukazuju da obrađena sperma može da živi od 24-72 sata, međutim, ona gubi potentnost nakon 24 časa. Druga stvar kod inseminacije je da spermatozoidi mogu da nastave da plivaju i dalje od jajovoda, pa je najbolja procena 6-12 sati u okviru oslobođene jajne ćelije, sa većim vremenskim razmakom pre ovulacije nego posle. Sperma može da preživi do 5 dana u plodnoj sluzi, 2-3 dana uobičajeno, pa kombinovanje inseminacije sa polnim odnosom bi obezbedilo bolje pokriće.
To zavisi od pojedinačne situacije, ali ne bi trebalo duže od 72 sata od poslednje ejakulacije da bi se obezbedila najbolja pokretljivost i morfologija. Kada je mali broj spermatozoida razlog za inseminaciju, najbolje je čekati 48 sati između ejakulacije i prikupljanja sperme za inseminaciju. Gde ne postoji problem sa spermom, treba čekati 24 sata. Neki predlažu 36 sati da bi se pokrila najveća teritorija sa najvećim brojem – uobičajeni predlog je da se ima odnos oko vremena kada se daje hCG injekcija.
Obično možete imati odnos kad god nakon inseminacije. Ustvari, većina doktora bi predložila da imate odnose ubrzo nakon inseminacije da biste se osigurali da ste pokrili ovulaciju. Vaš doktror može predložiti da sačekate 48 sati pre nego što imate odnos ukoliko se pojavilo krvarenje u toku inseminacije.
Prema različitim studijama, 3-4 folikula daju najbolju šansu za trudnoću, dok više folikula od toga povećava šansu za višeplodnu trudnoću. Američke studije kažu 4 folikula, dok druge zemlje imaju podatke za 3.
Ne dešava se često, ali nije neuobičajeno. Najčešće dolazi do krvarenja ako doktor ima poteškoća da dođe do materice. Neke žene imaju blago krvarenje i prilikom ovulacije.
Implantacija se najčešće događa 6-12 dana nakon ovulacije – dakle, 6-12 dana nakon vremenski dobro isplanirane inseminacije.
VANTELESNA OPLODNJA
Vantelesna oplodnja (VTO / IVF) podrazumeva stimulaciju jajnika da proizvede više jajnih ćelija koje se u određenom danu ciklusa, pod kontrolom ultrazvuka, izvade zajedno sa folikularnom tečnosti i oplode u spoljnim uslovima (odatle i naziv «in vitro fertilizacija»), te potom u obliku oplođene jajne ćelije ili embriona vraćaju u matericu.
Za ovaj proces je potrebno imati zdravu matericu normalnog izgleda, kao i normalne jajnike koji će reagovati na datu stimulaciju.
Moguća je. Jajovodi nisu potrebni u ovom procesu, što je vrlo važno kod pacijentkinja koje ih nemaju zbog prethodnih operacija.
Dve nedelje po embriotrasferu planiramo biohemijski test na trudnoću (beta-hCG), a ultrazvučni pregled se planira mesec dana nakon embriotransfera, kada se konstatuje broj i vitalnost usađenih embriona.
Tačno je. Postoji niz razloga zbog koga će Vam možda, i to u bilo kojoj fazi postupka, biti savetovano da se od daljeg postupka odustane. Neki od najčešćih razloga za prekidanje postupka su: neadekvatan odgovor na terapiju (nema vidljivih folikula ili nizak nivo estradiola), preterani odgovor na terapiju – hiperstimulacija (previše folikula u razvoju ili ekstremno visok nivo estradiola), cista na jajniku, prevremena ovulacija (prevremeno spontano prskanje folikula pre planirane aspiracije), prazna punkcija (nisu dobijene jajne ćelije postupkom aspiracije jer u folikulima koje smo pratili ultrazvukom nema jajnih ćelija), nije došlo do oplodnje (inseminirani spermatozoidi nisu uspeli da uđu u jajnu ćeliju i/ili je oplode ili spermatozoidi mikroinjicirani u jajnu ćeliju nisu uspeli da je oplode) ili nije došlo do deobe (oplođena jajna ćelija se nije podelila ili je nastupio zastoj u daljem deljenju embriona).
Odustajanje od trenutnog ciklusa je neprijatno iskustvo, ali svakako ne znači da nećete moći da imate potomstvo, već da se sledeći pokušaj mora planirati i sprovesti na potpuno dugačiji način u skladu sa problemom koji je doveo do odustajanja.
