Najveće nade u medicini novijeg doba, polažu se u personalizovanu medicinu odnosno individualnu terapiju koju već sada vide i kao najveći preokret. Termin jasno ukazuje da se u središte pažnje stavlja konkretni pacijent.
„Nema dileme da su ljudi različiti, da svi različito reagujemo na bolest ili problem neki koji se pojavi u nama i to govori da je lekar prinuđen da se prilagodi svakome individualno“ – kaže prof. dr Slobodan Radulović ukazujući da je baš zato
značaj personalizovane medicine u obezbeđivanju trojstva „obezbediti za odgovarajućeg pacijenta, odgovarajući tretman u odgovarajuće vreme”.
Personalizovana medicina obećava baš to – bolje dijagnostifikovanje, ranije intervencije, efikasnije terapije lekovima, i prilagođene planove lečenja. Razvoj ove medicine, koja se naziva i preciznom, trebalo bi da obezbede dosadašnja medicinska znanja udružena sa razvojem tehnologija, molekularne dijagnostike i genomike i sve veće baze medicinskih podataka. Personalizovana medicina ne uključuje samo istraživanje gena, već i mnoga kompleksna istraživanja ćelija.
Ističe se da ovakav pristup može znatno povećati efikasnost zdravstvene zaštite uz istovremene uštede za zdravstveni sistem.
Akcenat je u prvom trenutku stavljen na kancerogena obolenja, ali se očekuje da će ovakav razvoj nauke ubrzo pomoći i u uspešnijem lečenju, pa i sprečavanju steriliteta.
„Mi smo pre 20 godina ili još ranije imali stavove da lečimo na primer zapalenje pluća ili da lečimo sterilitet. Danas mi lečimo gospodina Petrovića ili gospođu Milicu od zapalenja pluća. Ili mi, recimo, Peru ili Milku lečimo – od čega – od steriliteta“ – oslikava razliku prof dr. Radulović.
Da bi to bilo moguće, kako kaže ginekolog, prof. dr Slaviša Stanišić, zadatak svakog lekara je da pred pacijente, pa i one koji se leče od steriliteta, u ordinaciji, „licem u lice“ dovedu sve što poznaje savremena medicina u domenu infertiliteta, in-vitro fertilizacije i vantelesne oplodnje.
I sada se zna da je individualan pristup izuzetno značajan u lečenju neplodnosti, jer na nju utiče veliki broj faktora – počev od starosne dobi, specifične dijagnoze, do opšteg zdravstvenog stanja i životnog stila pacijenta. Specijalizovane klinike, takođe, već rade značajna pred-ispitivanja i analize, ispitivanje hormonskog statusa, bio-markere kao i genetsko ispitivanje embriona.
U Specijalnoj bolnici „Beograd pacijentima se zato bave grupe stručnjaka, ne samo ginekologa, nego i nutricionista, psihologa, kvantne medicine i ostalih vidova medicine i fito terapije. „Mi ih dovodimo u homeostazu, u najoptimalnije stanje njihovog organizma za ono što će ih onda očekivati. I na psihičko mentalnom planu i na njihovom zdravstvenom planu“ – ističe orof dr Slaviša Stanišić.
Prema rečima prof. dr Radulovića upravo svest da je svaka jedinka različita i da je u lečenju nužan individualni pristup obezbeđuje povećanje uspešnosti vantelesne oplodnje.
Sa druge strane, još uvek ima i dosta nepoznanica, ali proces lečenja steriliteta i vantelesne oplodnje nedvosmisleno neprekidno napreduje.
„Proces vantelesne oplodnje je već danas jako osavremenjen, vrlo pojednostavljen i rezultati tog procesa su mnogo, mnogo bolji“ – kaže ginekolog i direktor Specijalne bolnice „Beograd“, ass. dr Nebojša Zečević.
Stručnjaci su složni u oceni da je za dalji napredak nužan veći broj velikih kliničkih studija i istraživanja u oblasti reproduktivne medicine.
„U poslednjih 40 godina, otkako je 1978. godine rođena Lujza Braun kao prva rođena beba iz vantelesne oplodnje, napravljeni su ogromni pomaci u vantelesnoj oplodnji.
Ali treba imati na umu i to da je ona bila 114 pokušaj ginekologa i embriologa Edvardsa i Steptoua. To nam govori koliko je u nauci potrebna upornost da bi ste postigli rezultate“ – zaključuje dr Zečević.
