Kako brinuti o reproduktivnom zdravlju danas i šta su najvažnije stvari vezane za vantelesnu oplodnju – bile su glavne teme intervjua koji je na TV N1 sa prof. dr Slobodanom Radulovićem vodila Ivana Zarić.
Prenosimo vam deo intervjua, a razgovor u celini možete pogledati i na kraju ovog teksta.
Neplodnost, i muška i ženska, je jako veliki problem. Mnogo se o tome priča. Vrlo masovan problem. Uvek se postavlja pitanje da li samo mi imamo više informacija jer živimo u 21. veku pa imamo više saznanja, a i ranije je možda bio to tako zastupljen problem ili je to problem koji eskalira?
– Ne, ne. Prvo, problem je koji pogađa i muškarce i žene. Znači kada smo počinjali, mi smo otprilike 10 bračnih parova koji su bili u programu lečenja, kod jednog bračnog para imali problem od strane muškarca, a kod devet od strane žene. Danas se to izjednačilo. Znači to je ipak jedan proces. Nije moglo da se to.. znači promenila se stvar. Zašto? Zbog načina života. Znači mi živimo znate već kakvim životom, punog stresa, punog neispravne hrane, punog nezdrave hrane, svih mogućih toksina koje unosimo u svakodnevnom životu i normalno to se direktno odražava na problem reprodukcije, na problem i stvaranja spermatozoida, na problem stvaranja kod žena na stvaranje jajnih ćelija. I mi imamo jedno povećanje iz godine u godinu procenta bračnih parova koji ne mogu spontano da ostanu trudni nego moraju da idu na neku od netoda, a kažem najčešće vantelesnu metodu lečenja. Znači, to je jedan proces gde na prvom mestu dolazi način života koji apsolutno negativno utiče na nas i drugo socijalni faktor. Znate, evo sad je javno, zvanično rečeno da u proseku žena u industrijskim zemljama, znači razvijenim zemljama, pro dete rađa oko 30. godine. U Srbiji kada je bio najveći natalitet, a to je bilo negde pred Prvi svetski rat, kada se rađalo po desetoro dece i više od desetoro, prvi porođaj je bio negde sa 15, 16 godina. Znači, koliko se to za stotinak godina generalno promenilo. Znači taj socijalni faktor je isto jako važan da se žena zbog načina života, uloge u društvu i svega ostalog mnogo kasnije odlučuje da rađa i onda normalno to pradstavlja određeni problem.
Da li su rešenja sve bolja i bolja, da li su rezultati sve bolji i bolji u odnosu na ranije?
– Apsolutno. Kako da ne. Kad smo počinjali mi smo imali jako slabe, mislim gledano iz današnjeg ugla, jako mali procenat uspešnosti. Danas u nekoj opštoj populaciji je tu negde oko 35% uspešnosti. Znači od 10 parova iz prvog pokušaja od 3 do 4 dolazi do rezultata. Ranije smo brojali na prste te rezultate. Tako da zahvaljujući napretku čitave te procedure i lečenja i tih aparata i sredstava koje koristimo postignut je vrlo visok rezultat i tek će se nastaviti taj trend i mi očekujemo negde za jedno desetak godina da će taj procenat uspešnosti biti sigurno negde preko 70%, ali pričamo o realnim ciframa, ne o ovim… internetu, nego baš realnim procentima koji će biti stvarno. I kaže se za jedno dvadesetak godina da će se doći negde do 90% uspešnosti što je onda praktično rešen problem jer će uvek biti tih ekstremnih slučajeva koji neće moći da se rešavaju, ali 90% je onda prabi broj koij ćemo nadam se za jedno 20 godina doći.
