Broj blizanaca povećava se iz godine u godinu, svuda u svetu, pa i u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u našoj zemlji je 1993. godine rođeno 1.702 blizanaca, a 2014 čak 2.292 dvojki.
Jedan od glavnih razloga povećanja broja blizanaca je uspešnost postupka vantelesne oplodnje. Broj jajnih ćelija koje nastaju tokom procesa stimulacije jajnika žene se povećava, pa se umesto jedne dobija od 3 do više od 10 jajnih ćelija. Određeni broj jajnih ćelija se potom oplodi, a u matericu su najčešće vrate dve ili tri najkvalitetnije.
“Postupkom vantelesne oplodnje u Specijalnoj bolnici Beograd godišnje u proseku 10 do 15 parova dobije blizance” – kaže prof. dr Slobodan R. Radulović i ističe da na to utiče činjenica da je uspešnost same oplodnje jajne ćelije sada čak 90%, pa to ostavlja mogućnost parovima da odluče da li će u organizam biti vraćen jedan, dva ili više embriona.
“Lekari izbegavaju da u organizam žene vrate više od dva do tri embriona, jer su višeplodne trudnoće uvek rizičnije” kaže prof. dr Radulović i napominje da je manji broj parova koji zaista žele da dobiju blizance od onih koji zapravo strahuju od neuspeha pa se za vraćanje većeg broja embriona opredeljuju “za svaki slučaj”.
Zbog toga je u pojedinim zemljama Evrope zakonski dozvoljeno da se u metericu “vrati” samo jedan embrion
kod žena mlađih od 38 ili 40 godina.
Kod nas je uglavnom praksa da se ženama do 36. godine vrate dva, a starijima i tri embriona. “To naravno i
pre svega zavisi od stanja organizma jer se ne sme zaboraviti da je svaki čovek poseban. Zbog toga mi u Specijalnoj bolnici Beograd insistiramo na individualnom, holističkom pristupu” – kaže dr Radulović.
Upravo to je najčešći razlog zbog koga kao rezultat vantelesne oplodnje nastaju blizanačke trudnoće. Danas se smatra zabludom uverenje da se kod žena sa godinama povećava šansa za blizanačkom trudnoćom. Prestanak uzimanja kontracepcije, pak, može da utiče da jajnici tokom prvih par meseci malo burnije reaguju proizvodeći više od jedne jajne ćelije. Takođe, rađanju blizanaca doprinosi i genetika, pa su šanse za blizanačku trudnoću daleko veće kod onih osoba koje u porodici već imaju blizance.
Najčešći su dvojajčani blizanci 
Blizanci koji se rode iz dva oplođena embriona nisu, naravno jednojajčani.
Jednojajčani blizanci, kojih je oko jedna trećina, nastaju deobom jedne oplođene jajne ćelije: Tako nastala dva ploda su po svom genetskom materijalu identična. To znači i da su jednojajčani blizanci uvek istog pola. Dečak i devojčica, ma koliko kasnije ličili, nisu jednojajčani blizanci.
