Ubrzani ritam življenja, često znači i upotrebu brze i nezdrave hrane. To izaziva gojaznost i mnoge zdravstvene probleme, pa i sterilitet.
„Masno tkivo se danas smatra endokrinim organom, posebno u reprodukciji, te da je jasno da je višak masnog tkiva odnosno povišen indeks telesne mase (BMI), problem u reprodukciji“ – kaže ginekolog i direktor Specijalne bolnice „Beograd“, ass. dr Nebojša Zečević.
Optimalni Indeks telesne mase tzv BMI za plodnost je između 20 i 25. Ako je on veći od 30, a naročito kad je preko 35, značajno se smanjuju i šanse za uspešnost vantelesne oplodnje.
„Zbog preterane sekrecije estrogena, gojazne žene ne samo da imaju smanjenu reproduktivnu sposobnost, već su u riziku i od brojnih tumora, pre svega karcinoma dojke, karcinoma endometrijuma i ostalih tzv estrogen-zavisnih tumora.“ – upozorava dr Zečević.
On napominje i da je medicina dokazala da masno tkivo kao endokreni organ luči brojne faktore koji remete i funkciju jajnika i sve funkcije materice koje se tiču reprodukcije odnosno od ovulacije do samog procesa proizvodnje, transporta oplođene jajne ćelije i implantacije. Zbog svega ovoga, po rečima dr Zečevića nema dileme da je prvi savet ženama koje imaju problem sa reprodukcijom a gojazne su – da redukuju telesnu težinu jer će time povećati šanse i za spontanu oplodnju i za kasnije eventualnu vantelesnu oplodnju.
Pokazalo se da je gojaznost nedvosmisleni neprijatelj plodnosti i kod muškaraca. „Masno tkivo jeste i veliki endokrini organ, u sebi sadrži enzim aromatazu koji naš muški testosteron može da prevede u estrogen“ – objašnjava urolog dr Sreten Jovanović i ukazuje „To sve može da remeti jednu kvalitetnu produkciju sperme koja je preduslov za fertilnost.
„Nije svima lako da skinu višak kilograma, ali to je jednostavno važan preduslov“ – napominje i ginekolog, dr Marijana Šašić ističući da je njeno iskustvo pokazalo da to dvostruko uvećava šanse za uspešnost vantelesne oplodnje.
Za podizanje fertilne sposobnosti preporučuje se tzv. mediteranska ishrana – sveže voće i povrće, maslinovo ulje, riba i druge namirnice bogate antioksidantima i omega 3 masnim kiselinama. Za žene je posebno važno gvožđe i folna kiselina.
„Pacijentkinjama uvek savetujem da imaju manje obroke, na 3 sata ako nije drugačije indikovano, da redukuju beli hleb, šećer, ugljene hidrate, sve vrste peciva, da obogate ishranu voćem i povrćem i masnim kiselinama“ – kaže dr Šašić.
Muškarcima se savetuje ishrana bogata nezasićenim aminokiselinama i puna vitamina i minerala, naročito cinka i selena. I naravno, fizička aktivnost.
„Fizička aktivnost jeste svakako pozitivno utiče na celokupan tonus ljudskog organizma, pa i na muškarca – produkciju hormona. Tako da svaki vid fizičke aktivnosti jeste dobrodošao i poboljšava kvalitet života. A potomstvo – kako zaključuje i urolog dr Sreten Jovanović – jeste jedan od preduslova sreće i kvaliteta“.
