Jedno od čestih oboljenja koje u značajnoj meri utiče na plodnost je i endometrioza. To je benigna, ali hronična upalna bolest koju karakteriše rast sluznice materice (endometrijuma) van materice, gde se uobičajeno nalazi.
Ginekolog, ass. dr Nebojša Zečević, navodi da u opštoj populaciji endometriozu ima svaka deseta žena, ali da je kod žena koje ne mogu ostati trudne to oboljenje znatno češće. “Kod žena koje pate od steriliteta je negde oko 20-30%, dok kod žena koje imaju tzv. sindrom hroničnon pervičnog bola njena učestalost je čak 50%.
Najčešći simptomi endometrioze su bolne menstruacije, bolovi pri polnom odnosu, poremećaj menstrualnog ciklusa u vidu krvarenja između menstruacija i preobilnih krvarenja. Endometrioza tako utiče na smanjenje ukupnog kvaliteta života, ali je i veoma čest uzrok steriliteta kod žena.
“Kod pacijentkinja u reproduktivnom periodu, koje žele da ostvare trudnoću, endometrioza može
dovesti do smanjene plodnosti, pa čak i do krajnje neplodnosti ukoliko je trećeg ili četvrtog stadijuma, odnosno ukoliko je rasprostranjena po celoj maloj karlici” – objašnjava dr Zečević. Terapijski pristupi su veoma različiti u odnosu na to stepen rasprostranjenosti endometrioze i problema koje ona pravi, kao i u odnosu na to da li pacijentkinja planira trudnoću ili ne.
„Postoje operativno lečenje, pre svega laparaskopsko, postoje takođe i brojni lekovi koji se danas koriste, koji su hormonskog ili nehormonskog tipa i naravno postoji tzv. pasivni ili eksplitativni pristup kada su promene i lezije takvog stupnja, da ih nije potrebno lečiti“ – kaže dr Zečević.
Tip lečenja zavisi i od toga da li pacijentkinja planira trudnoću ili ne. Ovo naročito zbog toga što je endometrioza bolest koja stvara recidive tj može da se vrati. Dr Zečević ukazuje da se uvek mora imati u vidu da svaka hirurška operacija na jajnicima, osim toga što rešava problem endometrioze, deluje i na zdravo jajničko tkivo i smanjuje njegovu rezervu, odnosno njegov potencijal da stvara jajne ćelije.
Za oko 40% žena koje žele da ostanu trudne, a pate od endometrioze, rešenje je vantelesna oplodnja, kojoj često ne mora da prethodi hiruška intervencija.
„Treba biti vrlo restriktivan, oprezan i napraviti za svaku pacijentkinju dobar plan pri sagledavanju da li ta endometrioza zaista smeta u procesu vantelesne oplodnje ili ne“, ističe dr Zečević. Ako endometrioza ne smeta u velikoj meri, takve pacijentkinje uprkos endometriozi, lakog i umerenog stepena (prvi i drugi stadijum), mogu ići u proces vantelesne oplodnje samo uz jednu pripremu koja se bazira na lečenjumedikamentima, a bez prethodnog operativnog lečenja.
Dobra vest je i to da, kada se ostvari, trudnoća blagotvorno deluje na endometriozu i značajno je usporava, te da oboljenje obično prestaje sa menopauzom.
