Vesti, 28.02.2011 – Tokom prve godine braka u 90 odsto slučajeva dolazi do trudnoće, ukoliko je sa partnerima zdravstveno sve u redu. Ukoliko i pored redovnih seksualnih odnosa ne dođe do začeća u ovom periodu, može se govoriti o sterilitetu. Kada se pojavi problem, parovi godinama pokušavaju da ga spontano reše, a svaki novi mesec rađa novu nadu. I tako prolazi vreme. Vantelesna oplodnja ostaje kao poslednje rešenje.
U razgovoru sa prof. dr Slobodanom Radulovićem, direktorom Specijalne bolnice “Beograd” (Centar za humanu reprodukciju), saznajemo koji su osnovni razlozi pada natalileta, koja je naša uloga u svemu tome i koja rešenja nudi savremena medicina.
“Ovaj problem danas ima u proseku 10 do 15 odsto” – kaže ovaj uvaženi stručnjak. “A kod 85 do 90 odsto moguće je otkriti uzrok problema. Po nekim procenama, u Srbiji se svake godine rodi oko 30.000 manje građana, jer mnogo više ljudi tokom godine umre. Žene su u ne tako davnoj prošlosti počinjale da rađaju sa 15-16 godina, a prestajale sa 50. Danas je to nezamislivo, kada vidite kako brzo živimo. Mladi ljudi su okrenuti karijeri, ne razmišljaju o potomstvu. Sterilitet se nekada lečio mikrohirurgijom, danas je u 90 odsto slučajeva spas u vantelesnoj oplodnji. Kada sagledate bilo koju metodu lečenja, najučestalija jeste baš ova o kojoj mi govorimo. Zahvaljujući njoj, svake godine se rodi 800.000 dece, sa stalnom tendencijom porasta.”
Za ovih 30 godina od kada se metoda primenjuje rođeno je 5 do 6 miliona dece iz programa vantelesne oplodnje.
“Mi kao prva ekipa lekara u Srbiji koja primenje ovaj način već 28 godina možemo reći da smo dostigli 35 odsto uspešnosti, a svake godine se taj procenat povećava. Raznim postupcima i lekovima postigli smo stvaranje većeg broja jajnih ćelija, uspeli smo kod muškaraca sa izuzetno malim brojem semena da oplodimo jajne ćelije, testirali smo kvalitet embriona… Muškarci do 55 godine još uvek imaju seme sposobno za oplodnju jajnih ćelija dok žene do 35. godine mogu bez problema da iznesu trudnoću, a posle 40. se javljaju komplikacije.”
Bitno je naglasiti da nema privatnog ili državnog već samo kvalitetnog i manje kvalitetnog zdravstva, poručuje naš sagovornik.
“Naša tehnologija ne zaostaje u odnosu na svet, pružamo podjednako velike mogućnosti pacijentima, samo što je kod nas, naravno, novčani izdatak mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama.” – zaključuje prof. dr Slobodan Radulović.
