Imajući u vidu da se vantelesna oplodnja ispostavlja kao jedan od najefikasnijih načina prevazilaženja narastajućeg problema steriliteta, o njoj se sve više govori. Međutim, iako polako prestaje da bude tabu, to je još uvek tema o kojoj se nerado govori. Razlozi su brojni, a među njima prednjače predrasude.
„Ne kaže se – ovo dvoje ljudi žele dete, a ne mogu da imaju dete – da im pomognemo, nego se kaže – vidi, greška ovoga, greška onoga. – kaže ginekolog, prof. dr Slobodan Radulović i ističe – Nema tu nikakve greške, jednostavno ljudi ne mogu da imaju dete i onda je sigurno bolje da se takvi bračni parovi obrate lekaru otvorenije, brže, nego da to rešavaju sami ćuteći, čekajući, odlažući što se nažalost još uvek često dešava“.
Zabrinjavajući podaci koji govore da problem steriliteta ima gotovo svaki pet par u Srbiji, nisu u dovoljnoj meri uticali na opštu svest o značaju vantelesne oplodnje.
„Mnogo će vas lakše pustiti da idete na botoks, da ugradite silikone, nego na vantelesnu oplodnju, što je potpuno apsurdno“ – kaže Milica Vučurović, pacijentkinja koja je iz postupka vantelesne oplodnje u Specijalnoj bolnici „Beograd“ dobila blizance.
Njen suprug, Marko Vučurević drugim parovima poručuje da su on i supruga vantelsnu oplodnju doživeli kao nužni deo ostvarenju sna. „Tome treba da se pristupi kao pravljenju deteta, kao pravljenju bebe. Kud i kamo manje prijatan način, ali ishod je isti”.
Negativni stavovi, vezani za vantelesnu oplodnju često su bazirani na neznanju koje podstiče strahove. 
Mnogi od njih vezani su za hormonsku terapiju.
„Apsolutno je dokazano da nema nikakvog negativnog dejstva tih hormonskih terapija – kaže prof. dr Radulović i objašnjava da u Specijalnoj bolnici „Beograd“ razvijaju programe koji, kad god je to moguće, omogućavaju smanjenje davanja lekova koji nisu neophodni, pa i hormonskih terapija, ali ne zbog navodne štetnosti već i da bi vantelesnu oplodnju moglo da koristi što više parova, budući da hormonske terapije čine jedan od najskupljih delova ovih programa.
Postupak primanja hormonske terapije pre vantelesne oplodnje, nije ni bolan, ni naročito dug. „Imamo nekoliko mogućih pristupa, ali u proseku terapija traje nešto duže od dve nedelje. Počinje kada pacijentkinja dobije menstruaciju, a završava se najkasnije do osamnaestog dana“ – objašnjava prof. dr Radulović
Reakcije organizma se razlikuju od osobe do osobe, ali je veoma važno slušati savete lekara, prilagoditi način ishrane i upražnjavati lagane šetnje.
„Neprijatnost u tome svemu su učestalost ginekoloških pregleda i injekcija, mada one ne bole. Prosto kao kad idete 
kod lekara da dobijete penicilin, eto toliko“. – kaže mekadašnja pacijentkinja Milica Vučurović.
Punkcija je bezbolna, a anestezija kratkotrajna. „To je apsolutno anestezija izbora i svi pacijenti posle te anestezije našu ustanovu napuštaju posle sat vremena, jer ta anestezija ne daje ni osećaj mučnine ni povraćanja ni gađenja, ako nemaju nižu tenziju oni mogu da voze kola za dva sata“ objašnjava anesteziolog, prim. dr Vukašin Lugonja.
Nekadašnjoj pacijentkinju Katarini Aleksić sve je, kako kaže, lakše prošlo zahvaljujući činjenici da je podršku lekarskog tima bolnice „Beograd“ mogla da dobije u svakom trenutku. „Mnogo mi je lakše bilo i zahvaljujući podršci supruga i dragih ljudi oko mene. Podrška je jako važan faktor“.
Njen suprug Goran zato ima potrebu da ohrabri i druge parove kojima vantelesna oplodnja može da pomogne da postanu roditelji. „Vantelesna oplodnja je najčešće jedini način da dođemo do željenog cilja uz pomoć medicine i verujte nemate od čega da zazirete“.
