Da bi se neki problem rešio, neophodno je da se dovoljno poznaje. O sterilitetu kao problemu savremenog sveta, sve više i otvorenije govori, ali se ispostavlja, da o vantelesnoj oplodnji nedovoljno znaju čak i mnogi lekari.
O tome svedoči i višedecenijsko iskustvo ginekologa, ass. dr Nebojša Zečevića. „Mnogim lekarima koji se ne bave vantelesnom oplodnjom, ovaj postupak je nešto što je potpuna nepoznanica, nešto što se tamo radi u laboratoriji i nad čime je navučena neka zavesa“ – primećuje direktor Specijalne bolnice „Beograd“ dr Zečević.
Nije zato čudno što, uprkos činjenici da se o vantelesnoj oplodnji danas govori više nego ranije, ljudi koji nisu lekari o ovoj proceduri lečenja steriliteta ne znaju mnogo. A iz neznanja proizilaze i strahovi.
Dr Zečević smatra da je među tim strahovima najizraženiji upravo strah od nepoznatog. „Oni uopšte ne znaju šta je taj proces vantelesne oplodnje, šta to podrazumeva za muškarca, za ženu, kako oni treba da se ponašaju, kakve su procedure i jednostavno kakvi su ishodi tog procesa“ – kaže dr Zečević i napominje da upravo zbog tih brojnih
nepoznanica i služe konsultacije sa lekarom.
To nepoznato, pa i zastrašujuće, često je vezano za hormonsku terapiju koja je pak neophodna u 80-90% programa. Imajući u vidu da su i uzroci steriliteta i reakcije na hormone različiti kod svake osobe, hormonske terapije su individualne i ciljane, a naučno je dokazanao i da nisu štetne.
„Moje reakcije nisu bile burne – svedoči Milica Vučurović nekadašnja pacijentkinja, danas mama blizanaca rođenih iz procesa vantelesne oplodnje i dodaje – ponekad mi se spavalo, ponekad mi bilo vrućina, hladno i zapravo sve sam rešavala šetnjom posle primanja injekcije“.
Među zabludama vezanim za vantelesnu oplodnju je i ona o dužini trajanja čitavog procesa. Prof. dr Slobodan Radulović, jedan od najpriznatijih stručnjaka u oblasti vantelesne oplodnje i osnivač Specijalne bolnice „Beograd“ pojašnjava da primanje terapije u proseku traje manje od tri nedelje, odnosno od početka ciklusa pa do najkasnije osamnaestog dana. „Pri tom, postoje faze u kojima je pacijent više aktivan odnosno treba češće da dolazi, ali postoje i faze gde prima samo terapiju, a ne mora uopšte da dolazi na kontrole“ – ističe prof. dr Radulović.
On naglašava i da je obaveza lekara da se u konsultaciji sa pacijentom osvrne i na moguće rizike. „Ako pacijentu treba da izvadite slepo crevo nije potrebno da mu kažete 100% ćemo izvaditi slepo crevo jer se to podrazumeva, ali ako dođe na vantelesnu oplodnju vi, uzimajući u obzir njegove godine, njegovu situaciju, razlog, uzrok, problem itd. sve skupa, vi pacijentu morate da kažete koji je otprilike realan procenat uspešnosti u konkretnom slučaju“ – kaže prof. dr Radulović.
Pa ipak, ni medicina još uvek nema odgovor na to hoće li na kraju procesa i posle uspešnog embriotransfera,
doći do trudnoće.
„Još nije pronađeno zašto materica svoje embrione, znači, ne prihvati i zašto oni ne počnu da se razvijaju u njenoj materici. E to je taj strah. Strah kako će se to završiti“. – ističe i ginekolog, dr Marijana Šašić.
Ohrabruje to što je proces vantelesne oplodnje značajno osavremenjen, pojednostavljen i sve uspešniji. „To je jedan, možemo reći, relativno jednostavan program sa puno detalja. Ti detalji su i ginekološki i embriološki, ali i oni koji se tiču samo para i njihovog ponašanja i navika itd. Jedino u tom trijasu, saradnje sva tri faktora možemo očekivati uspeh procesa vantelesne oplodnje.- zaključuje ass. dr Nebojša Zečević, direktor Specijalne bolnice „Beograd“.
Prvi korak je odluka. Najvažniji faktor – vreme. Zato ne čekajte na prvu konsultaciju.
